Priručnik za trenere

1Uloga i odgovornost trenera

Najvažniji zadatak trenera nije da pokaže što više znanja, već da pronađe način da učenik razume ono što uči. Trener mora jasno znati šta želi da postigne određenim časom i zbog čega je neka tema važna baš u toj fazi učenikovog razvoja.

Trener zato treba da postavlja pitanja, proverava razumevanje i traži od učenika da sopstvenim rečima objasni plan, ideju ili razlog određenog poteza. Nije dovoljno da učenik ponovi rešenje; potrebno je da razume proces koji vodi do njega.

Veliki deo trenerskog rada sastoji se u proceni: kada treba objasniti, kada pokazati primer, kada postaviti pitanje, a kada pustiti učenika da sam pronađe put.

2Individualni pristup učeniku

Ne postoje dva potpuno ista učenika. Razlikuju se po uzrastu, karakteru, motivaciji, stilu igre, koncentraciji, brzini usvajanja znanja i načinu na koji reaguju na greške i poraze.

Zbog toga jedan program ne može podjednako odgovarati svima. Trener mora da prepozna:

• kakav stil igre učeniku prirodno odgovara;
• da li bolje uči kroz objašnjenje, praktičnu partiju ili rešavanje zadataka;
• koje su njegove najveće vrline i slabosti;
• koliko gradiva može kvalitetno da usvoji;
• šta ga motiviše i održava njegovu pažnju.

Velika je greška kada trener svim učenicima nameće isti repertoar samo zato što ga dobro poznaje ili voli. Cilj nije da učenici igraju kao trener, već da razviju sopstveni šahovski identitet.

3Razumevanje umesto mehaničkog pamćenja

Memorisanje poteza ima svoje mesto u šahu, ali ono ne može zameniti razumevanje. Učenik koji zna veliki broj varijanti, a ne razume njihove ideje, lako će se izgubiti čim protivnik odigra nešto neočekivano.

U svakoj poziciji treba postavljati osnovna pitanja:

• Šta se promenilo poslednjim potezom?
• Koja figura je dobra, a koja loša?
• Koji je dugoročni plan obe strane?
• Postoji li neposredna taktička pretnja?
• Koja pešačka promena može izmeniti karakter pozicije?

4Samostalan rad učenika

Jedan ili dva časa nedeljno nisu dovoljni za ozbiljan napredak. Trener može usmeriti rad, ispraviti greške i pokazati metod, ali učenik mora samostalno da nastavi proces između časova.

Samostalni rad treba da obuhvati:

• analizu sopstvenih partija bez računara, a tek potom proveru uz pomoć motora;
• redovno rešavanje taktičkih zadataka;
• ponavljanje važnih varijanti i tipičnih pozicija;
• proučavanje kvalitetno komentarisnih partija;
• vođenje beležaka o greškama i zaključcima.

Napredak se ne događa samo tokom časa. On se gradi svakodnevnim radom između dva treninga.

Domaći zadatak treba da bude jasan, primeren nivou učenika i povezan sa onim što je obrađivano na času. Prevelika količina gradiva često vodi površnom radu, dok dobro odabran zadatak razvija disciplinu i osećaj odgovornosti.

5Struktura kvalitetnog treninga

Svaki trening treba da ima cilj, ali ne sme biti jednoličan. Dobro osmišljen čas spaja objašnjenje, aktivno razmišljanje, praktičan rad i proveru razumevanja.

Svaki trening treba da bude aktivan. Učenik ne sme biti samo slušalac; treba da procenjuje, računa, odgovara, objašnjava i donosi odluke.

6Rad sa decom i početnicima

Kod dece je atmosfera često važnija od količine prenetog znanja. Prvi zadatak trenera jeste da dete zavoli šah, da se raduje treningu i da razvije osećaj uspeha kroz male, dostižne ciljeve.

Početnike ne treba opterećivati velikim brojem teorijskih pravila. Mnogo je korisnije da uče kroz igru, jednostavne zadatke, mini-partije i priče koje objašnjavaju funkciju figura i osnovne planove.

Trener treba da pokazuje veštine mladih igrača, a ne samo njihovo trenutno znanje. Potrebno ih je pustiti da igraju, istražuju i sami otkrivaju kako šah funkcioniše – korak po korak, bez velikih teorijskih zahteva na samom početku.

Za decu nije presudno da trener bude internacionalni ili velemajstor. Mnogo je važnije da bude pozitivna, strpljiva i zanimljiva osoba kojoj dete veruje i čijim časovima želi da prisustvuje.

7Otvaranja i razvoj repertoara

Otvaranje treba prilagoditi učenikovom stilu, nivou i količini vremena koju može da uloži u pripremu. Repertoar ne treba da bude samo skup memorisanih poteza, već sistem tipičnih ideja, pešačkih struktura i planova.

Igrač ne bi trebalo da godinama igra potpuno isti repertoar bez promene. Povremeno uvođenje novih otvaranja može da:

• proširi poziciono razumevanje;
• izloži igrača novim strukturama;
• spreči rutinsko igranje;
• razvije fleksibilnost i kreativnost.

Promena ipak mora biti postepena i opravdana. Cilj nije stalno menjanje zbog novine, već plansko proširivanje šahovskog znanja.

8Klasična šahovska literatura

Savremene baze, video-kursevi i šahovski motori veoma su korisni, ali ne mogu u potpunosti zameniti dobro napisanu šahovsku knjigu. Klasična literatura često jasnije pokazuje logiku pozicije, planove i način razmišljanja.

Posebno su korisne stare knjige o središnjici šahovske partije autora kao što su:

• Mihail Botvinik,
• Aleksandar Lisicin,
• Aleksandar Kotov.

Takva literatura pomaže igraču da razume tipične ideje, strateške planove, pravilno postavljanje figura i način donošenja odluka u složenim pozicijama.

9Memorija, intuicija i kalkulacija

Šahovski razvoj počiva na ravnoteži između pamćenja, intuitivnog osećaja i preciznog računanja.

Memorija

Jaki igrači redovno obnavljaju naučeno. Čak i velemajstori ponavljaju varijante neposredno pred partiju. Memorija se ne podrazumeva – ona se održava sistematskim ponavljanjem i povezivanjem novih informacija sa poznatim obrascima.

Intuicija

Intuicija pomaže igraču da brzo prepozna pravi smer razmišljanja. Ona se razvija kroz veliki broj kvalitetno analiziranih pozicija i partija. Posebno kod dece, intuicija nastaje postepeno, kroz iskustvo i slobodnu igru.

Kalkulacija

Kalkulacija omogućava preciznu proveru konkretnih varijanti. Trener treba da uči učenika da ne računa nasumično, već da prvo odabere kandidatske poteze, zatim proveri forsirane odgovore i na kraju proceni završnu poziciju.

10Taktika i brzina razmišljanja

Rešavanje taktičkih zadataka, matova i kombinacija treba da bude redovan deo treninga. Ono razvija prepoznavanje obrazaca, disciplinu računanja i sposobnost brzog uočavanja prilika.

Ipak, cilj nije samo pogoditi rešenje. Važno je tražiti od učenika da jasno izračuna varijantu, navede protivnikove najbolje odgovore i objasni zašto kombinacija funkcioniše.

11Statički i dinamički elementi pozicije

Prilikom procene pozicije potrebno je razlikovati elemente koji imaju trajan karakter od elemenata koji zahtevaju brzu i konkretnu akciju.

Promena pešačke strukture može potpuno izmeniti karakter pozicije. Zato učenik treba da razume kada razmena pešaka otvara linije, kome to koristi i koje će figure postati jače ili slabije.

Izolovani pešak nije automatski samo slabost. On može pružiti prostor, otvorene linije i inicijativu. Njegovu vrednost treba procenjivati u odnosu na aktivnost figura i konkretne mogućnosti obe strane.

U nekim pozicijama dama i skakač mogu biti jači od dame i lovca. Ovaj primer pokazuje da vrednost figura ne zavisi samo od njihove nominalne vrednosti, već od njihove aktivnosti, koordinacije i zahteva konkretne pozicije.

12Rizik i takmičarski karakter

Vrhunski igrači znaju da ponekad moraju preuzeti rizik. Igrač koji nikada ne rizikuje verovatno će izgubiti manje partija, ali će često propustiti priliku za pobedu.

Trener treba da nauči učenika razlici između opravdanog i nepromišljenog rizika. Opravdan rizik zasniva se na razumevanju pozicije, turnirskoj situaciji i proceni protivnika. Nepromišljen rizik nastaje kada igrač traži komplikacije bez dovoljno razloga.

13Sparing partner i rad u grupi

Kvalitetan sparing partner može imati izuzetno važnu ulogu u razvoju igrača. Zajedničke analize, trening partije, priprema otvaranja i razmena ideja često ubrzavaju napredak više nego potpuno samostalan rad.

U ekipnim takmičenjima međusobna komunikacija i dobra atmosfera mogu biti važnije od prostog zbira rejtinga igrača. Ekipa u kojoj se članovi poštuju, pomažu i zajedno pripremaju često ostvaruje bolje rezultate od nominalno jače ekipe bez zajedništva.

Grupni trening je naročito koristan početnicima i mlađoj deci, jer podstiče motivaciju, druženje i osećaj pripadnosti. Trener ipak mora paziti da svaki učenik ostane aktivno uključen.

14Trener kao aktivan šahista

Trener treba povremeno i sam da igra turnire. Lično takmičarsko iskustvo pomaže mu da ostane u kontaktu sa savremenim šahom i bolje razume psihološke i praktične probleme svojih učenika.

Čak i nekoliko turnira godišnje može pomoći treneru da:

• oseti pritisak vremena i rezultata;
• proveri sopstvene metode pripreme;
• prati nove ideje u otvaranjima;
• sačuva praktičnu oštrinu;
• učenicima prenese sveže iskustvo iz turnirske prakse.

15Završni principi

Uspešan šahovski trener ne meri svoj rad samo brojem naučenih varijanti, osvojenih turnira ili rejting-poena učenika. Važan je i način na koji učenik razmišlja, kako se odnosi prema radu, kako prihvata poraz i koliko je sposoban da samostalno donosi odluke.

Najvažniji principi mogu se sažeti ovako:

• prilagoditi rad svakom učeniku;
• razvijati razumevanje, a ne samo pamćenje;
• kod dece najpre izgraditi ljubav prema šahu;
• podsticati samostalan rad i odgovornost;
• učiniti trening aktivnim i raznovrsnim;
• razvijati i intuiciju i kalkulaciju;
• povezivati teoriju sa praktičnom igrom;
• graditi karakter, strpljenje i borbenost.