1. Dva nivoa šahovskog znanja
Prvi nivo je teorijsko znanje. Čuli smo za slabo polje, otvorenu liniju, lošeg lovca, pozicionu žrtvu, manjinski napad, profilaksu ili aktivnost figura. Možemo čak lepo da objasnimo šta ti pojmovi znače.
Drugi nivo nastaje tek kada ih počnemo prepoznavati i primenjivati u sopstvenim partijama.
Ako igrač zna da treba da napravi plan, ali u svakoj poziciji igra potez za potezom bez jasne ideje, planiranje još nije postalo njegova veština. Ako zna da treba proveriti protivnikovu pretnju, ali redovno previđa jednostavne taktičke udare, ni to znanje još nije automatizovano.
Pravo pitanje nije: „Da li sam ovo nekada učio?“Pravo pitanje je: „Da li ovo redovno koristim u svojim partijama?“
2. Partije su najbolji ispit našeg znanja
Najbolji način da proverimo šta zaista znamo jeste da pogledamo sopstvene partije.
Pretpostavimo da mislimo da dobro razumemo planiranje. Otvorimo poslednjih dvadesetak ozbiljnih partija i proverimo šta se događalo kada se završilo otvaranje. Da li smo umeli da objasnimo šta želimo da postignemo? Da li su naši naredni potezi bili povezani sa tom idejom? Da li smo bez razloga prelazili sa jednog plana na drugi?
Isto možemo uraditi sa taktikom, završnicama, korišćenjem otvorenih linija, upravljanjem vremenom ili bilo kojom drugom oblašću.
3. Napredak u šahu nije prava linija
Mnogi očekuju jednostavan obrazac: treniram, postajem malo bolji, rejting raste, pa ponovo treniram i rejting ponovo raste. U praksi to često ne funkcioniše tako.
Šahovski napredak mnogo više podseća na sticanje pozicione prednosti. Najpre poboljšamo jednu figuru. Zatim napravimo protivniku malu slabost. Zauzmemo otvorenu liniju. Osvojimo malo više prostora. Pojedinačno, nijedna od tih prednosti možda nije odlučujuća, ali kada ih se nakupi dovoljno, pozicija odjednom može postati veoma dobra.
Isto se događa sa treningom. Danas malo bolje računamo. Za nekoliko nedelja bolje razumemo jednu vrstu pešačke strukture. Kasnije počinjemo racionalnije da trošimo vreme i češće primećujemo protivnikove pretnje.
4. Plan je putokaz, a ne unapred napisana partija
Plan ne znači predvideti narednih deset poteza. Plan određuje smer igre.
Ako smo ustanovili da je protivnikov slab pešak na d6 glavna meta, tada naše odluke postaju jednostavnije. Koju figuru treba poboljšati? Gde treba postaviti topove? Koju figuru treba zameniti? Koju izmenu treba izbeći?
Bez plana svaki potez predstavlja novi problem. Sa planom više poteza postaju delovi iste ideje.
5. Ne treba računati svaku poziciju na isti način
Jak šahista ne računa beskonačne varijante posle svakog protivnikovog poteza. U mirnoj poziciji često je važnije razmišljati o planu, strukturi i položaju figura.
Koja je moja najlošija figura? Koja je protivnikova najveća slabost? Na kom delu table imam više prostora? Koju izmenu želim?
Ali kada nastanu šahovi, uzimanja, direktni napadi i konkretne pretnje, način razmišljanja mora da se promeni. Tada više nije dovoljno reći da pozicija izgleda dobro - potrebno je računati.
Jedna od najvažnijih sposobnosti nije samo „Koliko poteza mogu da izračunam?“, nego „Da li prepoznajem trenutak kada računanje postaje neophodno?“6. Ne menjaj automatski
Mnogi igrači imaju istu naviku: ako mogu nešto da uzmu, uzmu. Ako mogu da promene figure, promene ih.
Ali svaka izmena menja karakter pozicije. Zato pre uzimanja vredi postaviti jednostavno pitanje: Kome ova izmena više odgovara?
Možda razmenom aktiviramo protivničku figuru, otvorimo mu liniju, zamenimo njegovu lošu figuru za našu dobru ili uklonimo tenziju koja mu je bila neprijatna.
Naravno, šah je konkretna igra. Ako uzimanjem dobijamo materijal ili račun pokazuje jasnu prednost, onda treba uzeti. Poenta nije „nikada ne uzimaj“, već: ne menjaj samo zato što možeš.
7. Vreme kao šahovski resurs
Vreme je jedan od važnih resursa u svakoj partiji. Igrač može imati odličnu poziciju, ali ako mu na satu ostane svega tridesetak sekundi, uslovi igre se potpuno menjaju.
Zato ne zaslužuje svaki potez jednaku količinu vremena. Poznat potez iz otvaranja ne zahteva isto razmišljanje kao kritična odluka u srednjici, niti jednostavan razvoj figure treba analizirati kao komplikovanu taktičku poziciju.
Kada imamo jasan plan, mnoge prirodne poteze možemo odigrati brže. Tako čuvamo dragoceno vreme za trenutke u kojima zaista moramo da zastanemo, procenimo poziciju i izračunamo konkretne varijante.
8. Blitz pokazuje šta nam je postalo automatsko
U dugoj partiji možemo dugo razmišljati i pronaći nešto čega se nismo odmah setili. U blitzu za to nema vremena.
Zbog toga u brzoj igri posebno dolaze do izražaja prepoznavanje jednostavnih taktičkih motiva, aktivnost figura, inicijativa, poznavanje otvaranja, osećaj za opasnost i upravljanje vremenom.
9. Kako onda treba trenirati?
Ne pokušavajte svakoga dana da promenite deset stvari u svojoj igri. Promenite jednu.
Jednog dana pokušajte da pre svakog automatskog uzimanja proverite da li izmena zaista odgovara vama. Na sledećem treningu posle otvaranja pokušajte da formulišete plan jednom rečenicom. Zatim nekoliko partija posvetite kontroli vremena. Narednih dana pre svakog svog poteza prvo proveravajte šta protivnik želi.
Kada jedna od tih stvari postane navika, dodajte sledeću.
10. Benko Chess izazov
Za kraj, izaberite jednu svoju ozbiljnu partiju i pogledajte je bez računara. Zapišite tri trenutka u kojima ste mogli bolje da procenite plan, vreme, protivnikovu ideju ili razmenu figura.
Cilj nije da odmah pronađete savršene poteze, već da naučite da prepoznate sopstvene navike. Kada igrač razume kako donosi odluke, mnogo lakše zna šta treba da popravi na sledećem treningu.
Šta treba poneti iz ove lekcije?
- Ne procenjuj znanje po tome šta možeš da objasniš, već po tome šta redovno primenjuješ.
- Posmatraj napredak kao niz malih poboljšanja koja se vremenom sabiraju.
- Koristi plan kao smer koji olakšava naredne odluke.
- Razlikuj mirne pozicije, gde je važna procena, od taktičkih trenutaka, gde moraš računati.
- Ne menjaj figure automatski - proceni kome izmena odgovara.
- Tretiraj vreme kao jedan od resursa u partiji.
- Pretvaraj jednu po jednu dobru ideju u naviku.